Marija Šerifović 06.04. u Ciboni održat će pred zagrebačkom publikom svoj najveći do sada koncert u Hrvatskoj. Tom je prigodom, pobjednica Eurosonga 2007. godine, dala intervju za Ritam Balkana u kojem je progovorila o planovima za novi album, ali i otkrila šta joj je najbitnije kod odabira suradnika.
Pregledali smo tvoje slike po internetu i stvarno je teško naći neku na kojoj nisi nasmijana, vesela… Odakle crpiš svu tu pozitivnu energiju?
Da budem iskrena, nemam o sebi baš takav utisak, itekako imam momente kad mi nije ni do čega. Ali trudim se da to niko ne vidi. Pozitivnom energijom me ispunjavaju prijatelji, moj pas Hak, porodica, i na prvom mestu moja publika koja mi nikad nije dala da posustanem i koja mi daje vetar u leđa za sve što radim.
Da li je koncert u Ciboni odskočna daska za snažniji proboj na glazbenu scenu u Hrvatskoj?
Da, to nam je plan. U prethodnih nekoliko godina smo zapostavili Hrvatsku, veliki koncerti su organizovani u drugim državama u regionu. Sada ćemo to ispraviti, krećemo sa Zagrebom i koncertom u Ciboni, a tokom leta i jeseni obići ćemo i druge gradove. Fanovi se ljute što me nema, ali uskoro ćemo objaviti datume koncerata i konačno ćemo se družiti.
Kakvu Mariju možemo očekivati na novom albumu? Da li će biti nekih zanimljivih suradnji?
Biće definitivno, već sam stupila u kontakt s nekim ljudima sa kojima do sada nisam radila. Naravno, neću odstupati od svog stila i neću menjati ono što ljudi najviše vole kod mene. Čim prođu beogradski i zagrebački koncerti ulazim u studio i biću posvećena samo muzici.
Da se trebaš opisati kao izvođač/muzičar… šta bi rekla o sebi?
Posvećena, uporna, odlučna, drugačija.
Kad dođeš kući i želiš se opustiti nakon napornog dana upališ YouTube i pustiš koju pjesmu?
Mogu reći da su to neke od pesama koje izvodim na svojim koncertima ‘Druga strana ploče’. Volim Whitney Houston, Laru Fabijan, Queen, ali i Tošeta Proeskog, Šabana Šaulića…
Teško je naći dobre suradnike, da li imaš sreće pri odabiru ili kako se kaže imaš nos za odabrati? Koje vrline tražiš kod suradnika, na šta posebno obratiš pažnju?
Lojalnost mi je najvažnija. Priznajem da sam mnogo puta bila razočarana, ali došla sam u godine kad dobro procenjujem ljude i više nisam tako naivna kao pre deset godina. Što se ljudi sa kojima radim na muzici tiče, važan mi je samo talenat i posvećenost.
Kako izgleda tvoj omiljeni nedjeljni ručak?
Kad sam slobodna i kad nemam obaveze – znači imam slobodu da spavam koliko želim onda ne ručam. Ustanem kasno, oko 14h, a doručkujem tek nekoliko sati kasnije. Inače, volim nezdravu hranu. Jedem malo, ali prilično kalorično 🙂
Vodiš svog najvećeg obožavatelja, engleskog buldoga Haka, uvijek sa sobom, ispričaj nam neku anegdotu vezanu za njega.
Svaki dan s njim je anegdota i verujem da bih bila jako usamljena da ga nemam. Hak je simpatični gospodin, koji mnogo voli da jede i da spava i žao mi je što zbog mojih putovanja i turneja ne možemo baš stalno da budemo zajedno.
Koju seriju trenutno gledaš?
Blacklist.
Izjavila si da još nemaš ambicije pisati pjesme, da li bi usprkos tome mogla za kraj u par stihova napisati svoje mišljenje o svima nam “dragim” političarima?
Nisam pesnik ni tekstopisac, a i o političarima ne mislim ništa lepo tako da ne bih ni pevala o njima. 🙂
